U fokusu - Srbija

Kazne za prevremeni odlazak u penziju

Novim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju koji stupa na snagu 1. januara naredne godine, prvi put biće uvedeni kazneni penali za one koji reše da se penzionišu samo s jednim ispunjenim uslovom, bilo da je reč o godinama staža ili starosti.

Budućim penzionerima dodatni problem pravi i činjenica da su ovi penali trajni, dakle, ostaju na snazi dokle god se penzija prima, umesto da se ukinu sticanjem oba uslova za penziju.

Većina onih koji treba da idu u penziju zato s pravom pita zašto su kažnjeni, ako su po četiri decenije redovno uplaćivali doprinose za PIO a u penziju idu s kojom godinom života manje. Jedan naš čitalac, koji dogodine puni 60 godina života i 40 godina staža nikako ne može da se pomiri s činjenicom da će mu penzija biti 20,4 odsto manja zato što se mlad zaposlio. Nije li to, pita, svojevrsna diskriminacija?

Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada za pitanja penzija, u razgovoru za „Politiku”, kaže, da se trajno smanjenje visine penzije, odnosno penali uvode zato što osiguranik, koji ode u prevremenu penziju, prosečno duže prima penziju (što znači i da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju sa oba ispunjena uslova – i godine staža i starost, a pri tom su proveli isti broj godina na poslu, imali istu zaradu i doprinose tokom osiguranja.

– Poredi se, dakle, ukupna dužina primanja penzije korisnika (a time i ukupan broj penzija koje će primiti) koji ode u prevremenu penziju sa dužinom primanja penzije korisnika koji ode kasnije, prema opštim uslovima. Zbog toga je i smanjenje visine penzija trajno, objašnjava on.

Procenjeno je da će samo na osnovu uvođenja prevremenog penzionisanja, uštede postepeno rasti do 0,4 odsto BDP-a godišnje, tako da će ukupne uštede u narednih deset godina iznositi oko 185 milijardi dinara, što je oko 3,5 procenta BDP-a.

Na konstataciju da je i pored ušteda, reč o vrlo rigidnom članu zakona, naš sagovornik kaže, da se u Srbiji veliki broj njih penzioniše pre navršene opšte starosne granice.

 – Samo u prošloj godini, prema podacima PIO fonda, 47 odsto muškaraca ostvarilo je pravo na starosnu penziju sa manje od 65 godina života, dok je 24 procenta žena otišlo u starosnu penziju sa manje od 60 godina života. Na taj način biće u poziciji da penziju primaju duže u odnosu na lica koja odlaze u penziju nakon što ispune oba uslova za penziju. Zbog toga je, u cilju destimulisanja ranijeg odlaska u penziju, uvedeno prevremeno penzionisanje, objašnjava on.

Pored toga, uvođenjem mogućnosti prevremenog penzionisanja osiguranicima se obezbeđuje izbor između višeg iznosa penzije, s jedne strane i dužeg perioda primanja penzije u zavisnosti od ličnog izbora, kaže Milošević.

Istovremeno upozorava na činjenicu da bi penzijski sistem bio održiv, neophodno je unaprediti odnos broja zaposlenih prema broju penzionera, koji se u Srbiji približava odnosu od 1:1.

– Dugoročna održivost sistema zahteva odnos od tri i više osiguranika prema jednom penzioneru, što nije lako dostići u sadašnjim ekonomskim i demografskim uslovima, ali je potrebno da se ide u tom pravcu, objašnjava naš sagovornik.

Uvođenje prevremenog penzionisanje je u skladu i sa preporukama Evropske komisije, državama članicama da, između ostalog, izjednače uslove za penzionisanje muškaraca i žena, ograniče i pooštre uslove za prevremeno penzionisanje i usklade starosnu granicu za penzionisanje sa promenama u očekivanoj dužini života.

Upitan da li imajući sve ovo u vidu ima ikakve razlike između toga da neko u penziju ode s 42, 25 i 35 godina staža, ako će mu biti obračunati penali, Milošević kaže, da novi zakon uvodi pravo na prevremenu starosna penziju s navršenih 60 godina života i 40 godina staža. Takvim osiguranicima trajno se smanjuje penzija za 0,34 odsto mesečno za svaki mesec pre navršene opšte starosne granice od 65 godina života.

Predviđen je i prelazni period u kom se praktično nekadašnje pravo penzionisanja prema stažu, prevodi u prevremenu starosnu penziju i uslovi se postepeno pomeraju dok se ne dostigne predviđen starosni uslov od 60 godina i 40 godina staža.

Dužina staža osiguranja neposredno utiče na visinu penzije, pa bi osiguranici koji imaju duži staž osiguranja, po pravilu, trebalo da imaju i veću penziju, zaključuje Milošević.

U Evropi odavno zaračunavaju penale

Prevremeno penzionisanje uz penale prisutno je u većini evropskih penzijskih sistema (Italija, Nemačka, Austrija, Litvanija, Estonija, Portugal, Slovačka, Švajcarska, Češka, Španija), a uvele su ga i države bivše SFRJ (Slovenija, Hrvatska i Crna Gora).

Procenti umanjenja penzije (penali) variraju među zemljama, pa su u Hrvatskoj penali do 0,34 odsto mesečno (4,08 procenata godišnje), u Crnoj Gori 0,35 odsto mesečno (4,2 procenta godišnje), a u nekim državama idu i do 0,4 odsto mesečno, što je 4,8 odsto godišnje (Estonija i Litvanija) ili 0,5 odsto mesečno ili šest procenata godišnje (Portugal i Slovačka).